Troje i grabežljiva – poezija Alme Dautović

TROJE

Ja te ne čujem u statici
Ne razumijem u smijehu
Jasno vidim u strahu

Nešto mi kola žilama i
Liči na tebe i mene
Smrdi na suze
Miriše na očaj

Još me ne vidi, još ga ne prepoznajem

Već te volim
Već te ljuljam i nasmijavam
Nekako smo sami u sobi
Sav si crven i zovem te milo
Zovem da ne dolazim na posao
Još te sanjam
Izgledaš kao ja
Opet smo to mi, drugačiji

Nećeš me moći zagrliti
Nema mjesta
Između nas troje

GRABEŽLJIVA

ništa me nije slomilo
kao pet sekundi
samo tebe u kadru
crvena kosa do ramena
crveni ruž
tvoj vrat
i znam tko te vodio kući
kome si se bacila oko vrata
grabežljiva kakva jesi
koga si pogledala ispod obrva
i ubola usnama
tanka kakva jesi
kome si šaptala na uho
vadila košulju iz hlača
takva kakva jesi
a ja nisam
i ništa me nije slomilo
kao pet sekundi
tvoje ekstaze
jer
ljubavne igre
one ne vide
i nikad neće moći…


Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *